Obren Tešić rođen je u Bajinoj Bašti 17. septembra 1955. godine. Prva četiri razreda osnovne škole završio je u Rači i potom školovanje nastavio u OŠ „Rajak Pavićević“ u Bajinoj Bašti. U Beogradu je završio Srednju tehničku PTT školu, a Višu PTT u Prištini.
Sa suprugom Svetlanom Tešić imao je dvoje dece, sina Nemanju i ćerku Ginu, po kojoj je kasnije nazvao svoju firmu i klub.
Prvi reli vozio je 1981. u Kraljevu sa Zastavom 750, za AMD „Aca Stamenić“ iz Bajine Bašte. To je bio poslednji reli u sezoni i bodovao se za prvenstvo Srbije.
Već sledeće sezone, 1982. godine vozio je prvi šampionat u karijeri. 1985. godine prelazi u AMD Srbija. Fiću vozi još dve sezone.
U Jugo seda 1987. takmičeći se u grupi A, a te sezone nastupio je i u Bugarskoj.
Obren je bio osnivač i predsednik ASK „Šampion“, koji kasnije menja ime u ASK „Gina“. Klub „Gina“ je tokom svog postojanja menjao ime u „Gina – Best komerc“ i ASK „Gina – Bel plast“.
1990. godina bila je presudna za Obrenovu karijeru. Počinje da vozi Juga grupe N, kao i saradnju sa suvozačem i velikim prijateljem Nenadom Damljanovićem, sa kojim iste godine osvaja vicešampionsku titulu.
Već naredna sezona 1991. posadi Tešić/Damljanović donosi prvu šampionsku titulu.
1993. još jednom je bio nadomak osvajanja titule, ali na poslednjem brzinskom ispitu, samo četiri kilometra pre cilja, pukao mu je pneumatik i njegova prednost od 17 sekundi pretvorila se u zaostatak od četiri.
Sledeće sezone 1994. od Vlada Dubljanina kupuje Suzuki Swift GTi sa kojim pored titule u klasi, osvaja i titulu u generalnom plasmanu prvenstva Jugoslavije.
1995. godine ASK „Gina BelPlast“ kupuje Ford Sierru Cosworth 4×4 sa kojom ponovo osvaja dve titule, i u najjačoj klasi i u generalnom plasmanu.
Zlatna kaciga bila je nadomak ruke. I te kobne 1996. vodio je u generalnom plasmanu, i nadao se konačnoj pobedi na YU reliju.
Trayal reli je od samog početka krenuo veoma loše. Prvog dana takmičenja pukla mu je guma, imao je probleme sa auspuhom i velikih poteškoća sa menjačem. Drugog dana pokušao je da nadoknadi izgubljeno, vozio je na granici mogućeg sa istrošenim gumama po vlažnom asfaltu. Volujac je tada vožen nizbrdo i samo pet stotina metara pre cilja brzinca, izgubio je kontrolu i izleteo sa staze. Smrt je nastupila trenutno. Nenad Damljanović, iako i sam teško povređen, uspeo je da izađe iz automobila i zaustavi takmičare. Nažalost i pored svih napora spasilaca i prisutne publike, Obrenu nije bilo pomoći.
Preminuo je 08.09.1996. godine, radeći ono što je najviše voleo i za šta se celog života nezaustavljivo borio.